fbpx
Graciebarra | ISTORIJA VEŠTINE
22683
page-template,page-template-full_width,page-template-full_width-php,page,page-id-22683,qode-social-login-1.0,qode-restaurant-1.0,ajax_fade,page_not_loaded,,select-theme-ver-4.1,wpb-js-composer js-comp-ver-5.2,vc_responsive

GB NASLEĐE – ISTORIJA

2000BC – JIU-JITSU POREKLO

Teško je precizno odrediti od kog trenutka ili vremena potiče Jiu-Jitsu. Uprkos naporima mnogih istoričara i dokaza koju ukazuju na Budističke monahe u Indiji, osnovne elemente greplinga možemo pronaći unazad u mestima kao što su Grčka, Indija, Kina, Rim pa čak i Amerika. Kada pokušamo da razumemo ultimativni izvor Jiu-Jitsu-a, moramo izbeći uprošćavanja i pripisivanja svog nastanka nekoj osobi, grupi ili određenom vremenskom periodu.

Điu-đicu, kako ga razumemo danas, je prirodan i intuitivan način borenja, koji je imao osnovne manifestacije u različitim kulturama i istorijskim trenucima. Ali borilačka veština se sastoji od više nego samo tehnika ili srategija borenja.

Filozofija koja definiše svrhu primene i moralni kod boraca je moćan elemenat koji definiše ne samo pravac tehničkog razvoja nego i opstanak ili smrt same veštine.

356BC – JIU-JITSU U INDIJI

Ako gledamo od ove pretpostavke, onda ima savršenog smisla da Jiu-Jitsu povežemo sa Budističkim monasima u Indiji oko 2,000 B.C. kao poreklo  Jiu-Jitsu-a.

Budistički sistem vrednosti dubokog poštovanja prema bilo kakvom obliku života je dozvolio razvoj takvog sistema samo-odbrane kome je cilj bio neutralisati agresiju bez nepotrebnog povređivanja agresora.

Upakovan u važne budističke principe kao što su ne-nasilno delovanje i potraga za samo-unapređivanjem i prosvetlenjem, Jiu-Jitsu je služio samo-odbranom monahe i širio se kroz Aziju ka Kini i kasnije Japanu prateći ekspanziju Budizma na taj kontinent.

1700 – Jiu-Jitsu u Japanu: Zlatno doba i pad Nežne veštine

Iako je bezbedno pretpostaviti da su se osnovne verzije JIu-Jitsu-a pojavile u mnogim kulturama u različitim mestima u to vreme, feudalni Japan u drugom milenijumu A.C. je bio taj u kome je veština naišla na plodno okruženje, dozvoljavajući veštini da procveta i da se ustanovi kao rasprostanjen stil borbe.

U zemlji podeljenoj feudalnim sistemom, sa svakim feudalcem koji ima svoj armiju ratnika-samuraje-Jiu-Jitsu postaje neophodna veština borenja za borbeno preživljavanje. Ali termin Jiu-Jitsu (jujutsu) nije ustanovljen sve do 17-og veka A.C. nakon čega postaje termin za širok spektar disciplina vezanih za grepling.

Jiu-Jitsu je evoluirao među samurajima kao metod za savladavanje naoružanih i oklopljenih protivnika bez oružja. Iz razloga što su se udaračke veštine pokazale neupotrebljivim protiv oklopljenih protivnika , borci su naučili da su najefikasnije metode za savladavanje neprijatelja uključivale gušenja, poluge i bacanja. Te tehnike su razvijane oko principa korišćenja napadačeve sile protiv njega pre nego direktno mu se suporostavljajući.

Međutim, zajedno sa Meiji rekonstrukcijom, političkim pokretom koji je uticao na kraj Japanskog feudalnog sistema i pokrenuo industralizaciju te zemlje, prestižna klasa samuraja je izgubila svoju primarnu važnost.

Radikalna politika, kulturna i socijalna transformacija koja se odigrala u Japanu u 19om veku , napravila je da Jiu-Jitsu gravitira od visoko reputacionog načina borbe do ilegalnih borbi kako je uprava zemlje činila napore da spreči krvave sukobe koji su se odigravali između bivših samuraja bez posla i da ih disciplinuje.

1882 – Kano Jiu-Jitsu

Jigoro Kano (1860-1938), član Japanskog Ministarstva Kulture i borac , odigrao je važnu ulogu u spašavanju reputacije Jiu-Jitsu-a u vremenima mira.

Kano je shvatio kako Jiu-Jitsu može da služi ne samo kao borbena alatka već i kao efektan način da se edukuju individue i dozvoli muškarcima i ženama da prihvate vredniji i izbalansiranijij način života razvijajući im potencijal. Drugim rečima,Kano je shvatio da Jiu-Jitsu može biti korišćen kao moćna edukativna alatka koja može dati podršku u razvoju svakog čoveka i usmeriti ih ka Japanskim ciljevima za socijalni i ekonomski razvoj.

Usavršavajući njegovu filozofiju treninga, Kano je napravio napor da usvoji nove metode treninga i ukloni opasne tehnike. Ove promene su dozvolile svima da se angažuju u bezbednim ali intenzivnim drilovima sa najjačim otporom -način koji danas znamo kao sparing.

Ovaj novi filozofski i metodološki pristup treningu điu đice je kreirao veoma pozitivan udar na Japansko društvo. Pomogao je da Jiu-Jitsu povrati svoj socijalni status koji je bio u padu od Meiji obnove. Novi pristup je postao poznat tada kao Kano Jiu-Jitsu i kasnije kao Judo.

>U saradnji sa Kanovom dubokom filozofijom treninga i inovativnim metodama treninga , mnoga pravila su predstavljena u cilju da se redefinišu fokusi treninga. Borba na tlu – pozadina BJJ-a je bila minimizirana i ograničena na nekoliko poteza.
To je stvorilo interesantan paradoks: Dok je Kanova reforma puno doprinosila preživljavanju milenijumske tradicije borilačkih veština, fokus na bacanjima je stvorilo polovičan stil borenja koji je izbubio konekciju sa esencijalnim Jiu-Jitsu-om i realnosti prave borbe . U paraleli sa povraćenom reputacijom Jiu-Jitsu-a u Japanskom društvu, došao je pad borbe na tlu , najjačeg arsenala veština koji je Jiu-Jitsu imao da ponudi.

Među Kanovim sjajnim učenicima je bio i Mitsuyu Maeda, borac kome su koristile Kanove inovacije ali koji je imao svoje korene u drugim školama Jiu-Jitsu-a koje su negovale borbu na tlu i samoodbrambene veštine u situacijama realne borbe.

Maeda, koji je kasnije postao poznat i kao grof “Koma“, imao je veštine iznad proseka i bio je poslat preko okeana da pomogne u širenju Jiu-Jitsu-a različitim kulturama širom sveta. Nakon boravka u mnogim zemljama uključujući USA, Centralnu Ameriku i Evropu, Maeda je došao u Brazil 1914god. . Tamo će kasnije upoznati momka pod imenom Carlos Gracie i posejati seme koje će suštinu Jiu-Jitsu-a odžati živom.

1914 – Jiu-Jitsu stiže u Brazil

Maeda upoznaje Gracie-a  – Grof Koma

Šampion i student Jigoro Kano-a ,Maeda je započeo svoje putovanje u inostranstvo sa grupom mučkaraca koji su učestvovali u borbama širom sveta. 1914god. došao je u severnu državu Para, Brazil, da pomogne u uspostavljanju japanske kolonije u tom regionu.

Nastanjujući se u Belem do Para , za Maedu je bilo prirodno da koristi svoje sjajno umeće borbenih veština i upotrebi ih radi demonstracija , priredbi pa čak i cirkusa kao način da preživi ali i proširi japansku kulturu.

Kada je Carlos prvi put upoznao grofa Komu, to je bilo upravo na jednoj od tih demonstracija. Carlos je bio zapanjen načinom na koji je  Koma savladavao svoje protivnike, daleko snažnije i veće od njega.

Carlos Gracie je bio divlje dete koje je izmicalo kontroli svog oca Gastao-a i njegovoj majci Cesalini. Energičan i odmetnik, Carlos im je zadavao dosta problema . Znajući da je Maeda tek započeo Jiu-Jitsu program u gradu, Gastao je odlučio da odvede Carlosa kod Maede da uči od Japanca način kako da disciplinuje i smiri svog sina.

1916 – Carlos Gracie

Mitsuyu Maeda je uveo Carlos-a u Jiu-Jitsu u njegovoj 14 godini života. Postao je strastven učenik narednih nekoliko godina. Maedino učenje je imalo dubok uticaj na njegov um. Nikada ranije on nije osećao taj nivo samokontrole i samopouzdanja koji mu je treniranje điu-đicu-a to omogućilo.

Veza koju je osećao sa svojim telom svakim treningom dozvolila je Carlosu da stekne duboko shvatanje njegove prirode, ograničenja i snage i donelo mu je osećaj mira koji nikada ranije nije osetio u svom životu. Vreme provedeno sa Maedom ipak nije trajalo dugo. Manje od 5 godina od kako je krenuo sa điu đicu-om, Carlos je sa roditeljima morao da se preseli u Rio.
Dolazak u glavni grad Brazila u svojoj 20godini života , donelo je Carlosu nove probleme i poteškoće uklapajući se u stereotipni način života i radeći regularan posao. Iako je radio u državnoj instituciji, Carlosov divlji duh mu nije dozvoljavao da se smiri. Njegova želja da podučava veštinu koju je naučio od Maede je već bujala u njemu i on je odlučio da krene za svojim snom.
Profesija instruktora borilačkih veština početkom 20og veka u Brazilu nije bila baš obećavajuća. Ljudska svest o tome praktično nije postojala, čineći jako teškim poslom nalaženje učenika spremnih da plate članarinu u zamenu za instrukcije.
Jedini ljudi koji su videli vrednost u tome šta Carlos može da ih nauči su bili pripadnici zakona . Prilika je konačno došla za Carlosa da podučava i to izvan Ria u državi Minas Gerais.
Strast prema điu-đicu-u i Komina posvećenost da ga učini šampionom, omogućila je Carlosu da otkrije novo značenje njegovog života. Od tada, Carlos je počeo da koristi Jiu-Jitsu kao alatku koja će mu pomoći da pronađe svoj put kroz život. Više od toga, sa vremenom, izabrao je Jiu-Jitsu kao ideal vredan borbe i prihvatio je sa snagom i odlučnošću.
Nakon nekoliko godina u Minasu , Carlos je odlučio da se preseli u Sao Paolo a nakon toga opet u Rio De Janeiro. Njegov slobodan duh i vera u velike stvari koje điu đica može da učini za obične ljude mu je činila veoma teškim da svoje podučavanje ograniči samo na vojsku i policiju.

1925 – Osnovana prva Gracie škola – Gracie Klan

Prva Gracie Brazilian Jiu-Jitsu škola je osnovana 1925god. u ulici Rua Marquês de Abrantes 106, Rio de Janeiro, Brazil. U svojoj 23god. života , Carlos Gracie je razumeo kakve koristi điu đicu može doneti u čovekov život. Osnivanje škole predstavlja jako bitan deo u njegovoj posvećenosti da brazilski điu đicu popne na lestvicu nacionalnog sporta u Brazilu.

Škola Marquês de Abrantes nije bila baš onakva kakvu je Carlos očekivao da predstavlja Gracie BJJ. Sa ograničenim sredstvima i brigom o svojoj mlađoj braći , sve što je Carlos mogao da priušti je bila mala kuća gde je dnevnu sobu preuredio da bude trening sala.

U toj kući, Carlos je ujedinio svoju braću i angažovao ih u svom životnom projektu. Znao je da bi bilo nemoguće da postigne tako gigantski zadatak sam i počeo je da podučava svoju mlađu braću Oswalda, Gastaa Georgea i Helia.
Prva generacija Gracie braće koja je živela i radila u istoj kući je igleda iskovala duh familije koji je tekao kroz generacije i bio je tako važan tom neverovatnom uspehu koji je Gracie familija postigla tokom godina.

1932 – Helio Gracie Era

Helio Gracie je bio klinac kada je Marques de Abrantes škola otvorila svoja vrata 1925godine. U svojoj 12oj godini bio je previše mali da pomogne u treninzima ili oko obaveza vođenja škole.
Carlos je bio zaista zauzet podučavanjem i vođenjem posla  pa je Helio svoje prve BJJ lekcije učio od svoje braće Gastao-a i Oswaldo-a. Tek kasnije je Carlos počeo da primećuje Heliov talenat i počeo da posvećuje više vremena učeći ga i trenirajući sa njim.
Heliova sitna građa i reltivno slabašna fizička snaga činila je teškim izvođenje nekih pozicija ispravno. Kako bi napredovao i zaslužio pažnju svoje starije braće, naročito Carlos-a, Helio je morao da istražuje alternativne metode  koje su mogle da mu koriste. Njegova otkrića naglašavaju poluge i tajming ispred snage i brzine.
Adaptacije tehnika koje je Helio naučio od svoje braće su usavršavane kroz probe i testiranja sa krajnjim rezultatima i daljim usavršavanjima kroz Gracie Jiu-Jitsu.
Pod budnim okom njegovog brata, instruktora i mentora Carlos-a, Helio je učestvovao u bezbroj mečeva, uključujući i meč koji je trajao 3 sata i 43 minuta protiv njegovog bivšeg studenta  Valdemar Santane. Heliova hrabrost , upornost i disciplina pretvorila su ga u nacionalnog heroja.
Kako je Carlos stario i postojao mnogo posvećeniji njegovim istraživanjima ishrane i vežbi i posvećeniji svojoj potrazi za duhovnim prosvetlenjem, Helio je preuzeo porodičan posao i postao zaista uključen u vođenju Gracie škole. U tom momentu , to je bila znatno veća sala sa lokacijom u centru Rio De Janeira.
Carlos, Gastao, Oswaldo i Helio su izgradili prvu generaciju Gracie boraca. Iako su Carlos i Helio bili jako bliski i proveli dekade živeći i radeći zajedno, svo 4 braće su imali izuzetan doprinos rastu điu đicu-a u Brazilu u prvoj polovini 20og veka.

1955 – Carlson Gracie Era

Carlson Gracie (1932) je stasao u porodičnog borca broj jedan odmah nakon Heliovog poraza od Valdemar Santane 1955god. U svojoj 43oj godini života, Helio nije mogao da održi fizički nivo koji je bio potreban da se takmiči sa najboljima. Reputacija Gracie familije je bila poljuljana nakon što je Valdemar, bivši učenik, pobedio Helia tako da je Carlson prizvan da ponovo donese Gracie familiji ime na vrh .
Carlson je pobedio Valdemar Santanu i nastavio kao glavni borac familije decenijama dalje. Njegove mnog borbe u ringu su ga napravila veoma poznatim i dale mu krila da započne svoju Gracie školu. Ustanovio je svoju centralu u Copacabani u Riu i započeo je sa pravljenjem svojih učenika i boraca. Carlos je imao veoma važnu ulogu u stimulaciji takmičarskog duha u BJJ što je kasnije doprinelo do tehničkih usavršavanja veštine. Izuzetno takmičarski nastrojen i sam, Carlson je napravio jak tim mladih atleta koji su imali veoma značajne rezultate 70ih i 80ih godina kroz već tada mnoge turnire koji su se organizovali širom Brazila.

1970 – Rolls Gracie Era

Roles – kako su ga prijatelji i familija zvali– je bio još jedan Jiu-Jitsu genije koji je dodao izuzetan doprinos veštini. Prema majstor Carlos Gracie Jr., Rolls je bio veza između starog i novog modernog Jiu-Jitsu-a koji se vežba i danas.
Više od toga, Rolls je odigrao ključnu ulogu održavajući BJJ kao važan sport u Brazilu. Sedamdesetih godina, zemlja je bila pod turbulentnim političkim dešavanjima ustanovljena vojnom diktaturom i BJJ je gubio svoj glamur jer mediji više nisu tako snažno promovisali sport kao pre. Koristeći svoj talenat , harizmu i liderske sposobnosti , Rolls je uticao na celu generaciju mladih ljudi u Rio De Janeiru ka treniranju BJJ-a i zdravog života.
Rolls je počeo da trenira Jiu-Jitsu kao dečak i u svojoj 12oj godini je već krenuo da pomaže svom ujaku Heliu oko časova u Gracie školi. Rolls je takođe bio blizak sa Carlsonom njegovim starijim bratom od koga je naučio takođe dosta toga.
Ekstremno talentovan i posvećen treningu i postizanju svog punog potencijala kao borca , Rolls Gracie je takođe imao veoma otvoren um i jaku želju da uči šta god kako bi svoju Jiu -Jitsu učinio još boljim i efikasnijim. Ono što je mnoge impresioniralo je to što nije imao samo fizičke predispozicije i oštre tehnike već i izuzetno jak karakter i posvećenost da postane što je bolji mogao biti.
Tokom svog tinejdžerskog perioda, Rolls je imao prilike da poseti puno zemalja gde je učio Sambo, Džudo i rvanje grčko rimskim stilom. Crni pojas u svojoj 16-oj godini, Rolls je izrastao u solidnog i oštrog mladog čoveka sa sjajnom vizijom BJJ-a i svojom karijerom kao borcem i instruktorom. Jedan od načina koji je otkrio kojim bi mogao da razvije sport je bio taj da se takmiči na turnirima . 1976god. Rolls je učestvovao na prvom turniru bez pravila (Vale-Tudo). Prihvatio je meč nakon izazova koji mu je uputio Karate instruktor dovodeći u pitanje efektnost BJJ-a  u toku jedne TV demonstracije.
Izazov je odmah prihvaćen i mnogi mečevi su bili dogovoreni između Jiu-Jitsu i Karate boraca. Svi Jiu-Jitsu borci su dobili mečeve te večeri ali glavni događaj je sigurno onaj koji je privukao najviše pažnje. Rolls Gracie i Karate majstor su se borili nekoliko minuta nakon čega je Rolls primenio bacanje , kontrolišući leđa svog protivnika i završavajući meč sa gušenjem sa leđa (RNC).
Rolls je takođe započeo svoju Gracie školu prateći obrazac koji je njegov brat Carlson započeo a koji će uskoro biti ispraćen od mnogih članova druge generacije Gracie familije. Budući da je bio tako blizak sa Carlsonom, Rolls je delio istu salu za treninge gde će držati treninge različitim danima.
Nažalost, Rolls-u je ostalo mnogo toga da uradi ali nije bio u mogućnosti da sve to dovrši. Njegovo nasleđe i dalje živi u nama. U svojoj 31godini., Rolls je izgubio svoj život u nesreći sa svojim glajderom u planinama Rio De Janeiro-a.

1983 – Majstor Carlos Gracie Jr. postaje glavni instruktor

Carlos Gracie Jr. je rođen u Januaru 1956god. i odrastao je pod jakim uticajem njegove familije boraca. Zaista povezan sa životnom filozofijom i učenjem njegovog oca Carlos Gracie Sr., Carlinhos – kako su ga prijatelji i porodica zvali – odrastao je posmatrajući i učeći od nekih najuticajnijih figura ikada kreiranih od strane njegove familije:Carlos, Helio, and Rolls.
Najvažnije godine njegovog odrastanja su one provedene u kući Teresopolis – ogromnom ranču sa nekoliko soba gde su većina Carlos-ove i Helio-ve dece živela i trenirala zajedno dugo godina. Tamo, Carlos Gracie Jr. je naučio kako da živi u zajednici u kojoj svi članovi moraju da se slažu , dele i uče jedni od drugih, To je postao njegov ideal. Na mnogo načina, majstor Carlos ponavlja taj način života ali danas na mnogo većoj skali kroz isto okruženje koje je odgajilo njegov lični razvoj u toj staroj kući u Teresopolisu.
Carlinhos je oduvek bio veoma tehnički borac i nasledio je otvoren um njegovog brata Rolls-a. Njegova vizija da borac treba uvek da se osloni na tehnike i svestranost je bila očita u njegovoj mlađoj dobi tokom njegove posvećenosti da usavrđi bacanja iz Džudo-a i rvanja, tehnikama samoodbrane i naravno mnogim skorašnjim tehničkim razvojem bjj-a predstavljenim od njegovog brata Rolls-a među kojima je i otvoreni gard.
Carlos Gracie Jr.ova posvećenost sportu i načinu života bjj-e ide jedno sa drugim. On je uživao u treningu , predavanju i učenju od svoje braće i rođaka ali se takođe i takmičio ekstremno dobro na mnogim BJJ turnirima. Ali i on je takođe bio veoma intrigiran učenjem svog oca Carlos-a i postajao je više i vipe posvećen razvijanju Gracie dijete kao načinu podrške borcima svoje familije ali i lečenju raznih bolesti. Karlinjova znatiželja ga je povela ka diplomi fakulteta Nutrition Sciences ka dubljem razumevanju o tome kakav uticaj ima hrana na naše telo.
Majstor Carlos Gracie Jr. je započeo da predaje u glavnoj Gracie čkoli u centru Ria kao i mnogi njegovi rođaci pre njega . Radio je pored svog starijeg brata Rolls-a i svog rođaka Rorion-a od koga je naučio mnogo. Na kraju, Rorion je odlučio da ode i živi u USA a Rolls je otvorio svoju čkolu u Copacabani dok je Carlos Gracie Jr. pozvan da prihvati ogovornost vođenja čkole sa svojim rođakom  Rickson Graciem.
Nakon 2 godine kao jednim od glanih instruktora glavne Gracie škole, Carlos je udružio snage sa svojim bratom  Rollsom jer je njegova škola bila bliža univerzitetu gde je studirao. Nakon rada kao Rolls-og asistenta 7 godina , Carlos je pogođen smrti svog brata.
Tokom te situacije , svi učenici su se sastali , zajedno sa Rolls-ovom suprugom, zamolili ga nastavi da ih vodi na putu koji je Rolls započeo.
Carlinhos je ostao u Kopakabani oko 4 godine, nakon čega je odlučio da se preseli u Barra da Tijuca ,obećavajuću novu oblast u zapadnom delu grada. Iz te škole potiče i izraz “Gracie iz  Barra,” i na kraju kako se i svi zovemo danas “Gracie Barra.”
Škola je na početku imala oko 20 učenika i brzo se povećala na 200 skoro odmah nakon prve godine rada.  Gracie Barra se nakon toga preselila u veći prostor gde smo locirani i danas.
Gracie Barra je bila unikatna škola još od samog početka.  Carlinhos je razvio veoma unikatan način podučavanja i filozofiju koja je podržavala razvoj učenika do njihovih maksimalnih potencijala. Iako je njegov tim polako rastao do najtrofejnijeg ,praveći najveće šampione ikad, to nikada nije bio njegov glavni cilj.
Sve velike atlete, doktori, inžinjeri , surferi i ljudi raznih drugih profesija  nalaze Gracie Barra školu kao prijateljsko okruženje gde jedni druge podržavaju i gde ne samo da se može naučiti vrhunski BJJ već takođe biti inspirisan od strane Karlinjosa i njegovih snažnih lekcijaa o zdravim navikama i balansiranom načinu života.
Zajedno sa njegovom dužnosti da stvara Gracie Barra u jedan od naj kompetitativniji  i ostvareniji tim instruktora i atleta, Carlos posvećuje dosta njegovog vremena Brazilian Jiu-Jitsu Federaciji, entitetu kreiranom da reguliše sport u Brazilu, ujedini državne federacije pod jedan set pravila i organizuje nacionalna takmičenja. Carlosova posvećenost rastu i organizaciji sporta je bila značajna i esencijalna u dozvoljavanju organizovane ekspanzije BJJ-a širom sveta kroz ustanovu Internationalne Brazilian Jiu-Jitsu Federacije.
Master Carlos Gracie Jr. nastavlja da bude veoma aktivan u Gracie Barra. On je u potpunosti uključen u mentorstvo i davanje direkcija GB liderskom timu –napravljenom od njegovih najbližih učenika– koji vode organizaciju u njegovo ime. Bilo ko može vrlo lako pronaći Carlos-a kako svakodnevno trenira u GB centru. Njegova jednostavnost mu dozvoljava da se stopi sa ostalim studentima  i samo trenirano oko može da ga primeti kako nosi GB uniformu sa crveno crnim pojasem oko struka.

1986 – OSNOVANA JE GRACIE BARRA

Nakon što je dugi niz godina radio kao instruktor u školi svog ujAka Helija a zatim i njegovog brata Rollsa, Karlos je želeo da ostvari san da ima sopstvenu školu. Tek 1986. godine Gracie Barra je zvanično osnovana – u istoj zgradi u kojoj se nalazi i danas. (Barra Da Tijuca, naselje u Rio De Janeiru)

Tokom 80-ih godina prošlog veka Jiu-Jitsu je bio fokusiran na takmičarske turnire i Carlson Gracie tim je igrao zaista veliku ulogu pobeđujući na većini.

Uzbuđen izgradnjom škole koja će biti u skladu sa nasleđem njegovog brata Rollsa, majstor Karlos Grejsi mlađi prihvatio je izazov da izgradi tim mladih džiu-džicu boraca koji će polako oduzimati Karlsonovu hegemoniju i dominirati konkurencijom scene 90-ih i 2000-ih.

Majstor Karlos je to učinio, ne izgubivši iz vida svoju ličnu filozofiju koju je razvio iz lekcija koje je naučio od svog oca. Zamišljao je Džiu-Džicu kao sredstvo za podršku bilo kojoj osobi u potrazi za ostvarenjem svog potencijala. Verovao je da će, podučavajući na takav način, najtalentovaniji i najposvećeniji ljudi prirodno razviti i postati veliki sportisti.

Uspelo je!

Na strunjačama Gracie Barra, napravljeni su neki od najvećih šampiona u džiu-džicu.  Bezbroj lekara, inženjera, advokata, ljudi svih pozadina i uzrasta pronašli su pozitivno okruženje za učenje u kojem su mogli da nauče izuzetne tehnike džiu-džicu-a i da budu inspirisani majstorom Karlosom Grejsijem Jr.-jevi idealima zdravog življenja, zdrave ishrane i sjajnih prijatelja.

1990 – JIU-JITSU POSTAJE NACIONALNI SPORT

Koreni Džiu-Džicu sporta se mogu pratiti od prve generacije boraca porodice Gracie. Dok su Karlos i Helio uglavnom ostali u Rio de Žaneiru tokom svojih najboljih godina kao instruktori, Osvaldo i Džordž su se preselili u različite države u zemlji i osnovali svoje ogranke Gracie škole. Vremenom je svaka od ovih grana prirodno stvorila nove instruktore i škole su nastavile da prenose svoje znanje džiu-džicu-a.

Taj proces se nastavio i ubrzao kada je druga generacija boraca iz porodice Grejsi osnovala sopstvene škole, uglavnom Rolls i Carlson, 70-ih. U poslednjih nekoliko decenija 20. veka bilo je dovoljno škola i takmičara za održavanje brojnih turnira a većina njih se održavala u Rio de Žaneiru pod nadzorom Džiu-džicu federacije te države.

Tokom 70-ih i 80-ih, turniri su služili za stimulisanje posvećenosti učenika obuci, učenju i isticanju veštine džiu-džicua. Rivalstvo među školama oko toga ko će pobediti na sledećem takmičenju podstaklo je motivaciju mladih učenika, što je pomoglo razvoju škola i sporta uopšte.

Godine 1994. Karlos Grejsi mlađi je pokrenuo snažnu inicijativu da prikupi podršku za osnivanje Brazilske džiu-džicu federacije, koja je stvorila jedinstvena pravila za turnire i organizovala prvo brazilsko nacionalno prvenstvo.

Rad instruktora džiu-džicua, Brazilske konfederacije i saveza na državnom nivou da organizuju turnire, definišu zajednički skup pravila i institucionalizuju džiu-džicu kao nacionalni sport u Brazilu, bio je od ključnog značaja za očuvanje identiteta sporta i očuvanju zaostavštine osnivača veštine Karlosa Grejsija starijeg.

1993 – JIU-JITSU REVOLUCIJA U SVETU

Dok je džiu-džicu evoluirao tako da nikada ranije nije dostigao nivoe tehničkog razvoja u borbama na zemlji u Brazilu, sve druge discipline poput karatea, taekvondoa i džudoa postale su zaista popularne zahvaljujući holivudskim filmovima i olimpijskim igrama. Iako ovi stilovi borilačkih veština imaju odlične tehnike, oni su ograničeni na samo jedan aspekt stvarne borbe i rade samo pod skupom pravila koja obezbeđuju okolnosti u kojima su tehnike efikasne. Generacije borilačkih veština provele su mnogo godina učeći jedan aspekt borbe (tj. udaranje, obaranje ili kontrolisanje), verujući da bi to bilo dovoljno u stvarnim borbenim situacijama.

Godine 1993, ta pretpostavka se suočila sa svojim najizazovnijim testom kada je Horion Gracie organizovao prvo Ultimate Fighting Championship (UFC) kao takmičenje između sportista iz različitih stilova borilačkih veština. Svet je bio šokiran kada je lakši i „naizgled” slabiji Hojs Grejsi (Royce Gracie) pobedio sve svoje protivnike boreći se uglavnom na zemlji koristeći gušenja ili poluge na zglobovima kako bi naterao svoje protivnike da odustanu od borbe.

Iznenada, borci iz svih različitih borilačkih sredina su shvatili da ako ne znaju džiu-džicu, sve što su znali o borbi je bezvredno protiv džiu-džicu borca. Ta spoznaja je pokrenula ono što mnogi nazivaju džiu-džicu revolucijom u borilačkim veštinama. Usledilo je veliko pomeranje fokusa i obuke ka parternim borbama.

2000 – JIU-JITSU GLOBALIZACIJA

Takav uticaj u svetu borilačkih veština izazvao je veliku potražnju za obukom džiu-džicua u svim krajevima sveta. Kvalifikovani džiu džicu crni pojasevi bili su pozvani u mnoge zemlje da podučavaju seminarima onima koji su bili intrigirani ovim dominantnim stilom borbe za koji nikada ranije nisu videli ili čuli.

U to vreme Grejsi Bara je izgradila desetine crnih pojaseva kroz program koji je cenio sve aspekte treninga: samoodbranu, obaranje i borbu na tlu. Ovim dobro zaokruženim instruktorima i sportistima ponuđene su prilike da predaju u inostranstvu i mnogi od njih su ih prihvatili, nastanivši se u različitim zemljama.

Jedan od prvih GB instruktora koji je predavao u inostranstvu bio je Majstor Roberto Maia u gradu Bostonu, Masačusets(USA). Drugi su ih pratili kao majstor Marcio Simas u Orlandu na Floridi i profesor Eduardo Lima u Tampi na Floridi.

Kasnije su mnogi crni pojasevi Gracie Barra doprineli globalizaciji našeg sporta. Važno je napomenuti i doprinose profesora Marsela Rezendea u Australiji, majstora Maurisija Robea i Frederika Pimentela, profesora Vinicijusa Drakulina Magalhaesa, Braulija Estime u Evropi i profesora Nao Takigave u Japanu.

2001 – OSNIVANJE I RAZVOJ GRACIE BARRA ASOCIJACIJE

 

Carlos Gracie Jr. je podučavao džiu-džicu kao sredstvo za usađivanje zdravog načina života svojim učenicima. Znao je koliko veština može da doprinese nečijem karakteru i razumeo je da je potrebno da nastavi nasleđe svog oca, ujaka, braće i rođaka da izgradi lidere spremne da žive u skladu sa vrednostima, principima, filozofijom i tehnikama koje se prenose. njima.

Dok su njegovi crni pojasevi stasavali, bilo je prirodno da žele da nastave svoj džiu-džicu put, prihvate izazove da postanu instruktori i urade za svoje učenike ono što je majstor Karlos Grejsi mlađi uradio za njih.

Pošto su došli kod majstora Karlosa da traže njegovu dozvolu da podučavaju u Grejsi Bahi, ne samo da su dobili njegovu saglasnost, već i podršku. Karlos ih je ohrabrivao da osnuju sopstvene škole GB, ponekad veoma blizu njegove glavne škole, ponekad na drugim kontinentima.

Bez formalnosti ali sa snažnom namerom i ličnom posvećenošću, rođeno je ono što danas razumemo kao Udruženje brazilskih džiu-džicu škola  Grejsi Baha. GB Instruktori nastavljaju da putuju na mnoga različita mesta da bi osnovali škole i održali nasleđe Grejsi Bahe u životu.

2005 – PRESELJENJE CENTRALE GB IZ BRAZILA U USA

2005. godine majstor Karlos Grejsi mlađi odlučio je da napravi neočekivan potez. Shvativši veliki potencijal koji džiu-džicu ima u Sjedinjenim Državama, preselio je sedište Grejsi Bare iz Rio de Žaneira u grad Lejk Forest u Kaliforniji, SAD. Stigavši u SAD, majstor Karlos Grejsi mlađi je morao da počne od nule ali ovoga puta sa svim znanjem koje je stekao gradeći jednu od najuspešnijih škola džiu-džice u istoriji.

Uz pomoć učenika sa crnim pojasevima pristiglih iz Brazila, majstor Karlos je prihvatio izazov stvaranja savršene škole za koju je verovao da je prototip koji će služiti kao eksperiment za najbolju obuku, podučavanje i upravljanje ali kao referenca za GB škole i instruktore širom sveta. Grejsi Bara Amerika je iz malog skladišta u Lejk Forestu prerasla u veliki dvospratni objekat sa preko 650 kvadratnih metara i nekoliko stotina učenika smeštenih u Irvajnu u Kaliforniji.

2005 – GRACIE BARRA ASOCIJACIJA JE ZVANIĆNO OSNOVANA

Uporedo sa razvojem sedišta u SAD, postojala je snažna potreba da se stvore pravila, procedure i standardi za Gracie Barra škole raširene širom sveta koje treba slediti. Organizacija je postala prevelika da bi samo jedan čovek mogao da kontroliše i komunikacija je postala izazov. Majstor Karlos godinama nije mogao da upozna sve svoje instruktore zbog geografske udaljenosti između njih.

Da bi formalizovao odnos sa školama i postavio standarde koji bi osigurali da Grejsi Baha i dalje bude zastupljena na najvišem nivou, Karlos je 2005. godine osnovao Grejsi Baha Asocijaciju. Mnogi instruktori iz različitih delova Sjedinjenih Država pozvani su na sastanak na kome su se obavezali na osnovne standarde i procedure koje bi stvorili doslednost i kvalitet nastave u svim GB školama.

Kada su očekivanja majstora Karlosa Grejsija mlađeg bila postavljena pravilima i smernicama Grejsi Baha Asocijacije, fokus se pomerio na razvoj alata za podršku kako bi se olakšalo ispunjavanje obaveza GB škole.

Kako je vreme prolazilo, GB Asocijacija postala je izvor informacija i pomogla je Gracie Baha školama širom sveta u postizanju njihovog potencijalnog rasta i kvalitetne nastave. Majstor Karlos je shvatio da bi njegovo udruženje moglo biti više od regulatornog tela koje usklađuje GB škole sa njegovim standardima i shvatio da bi mogao da bude primarni izvor znanja koji bi podržao instruktore širom sveta u razvoju njihovih GB škola, izgradnji učenika i pomaganju njihovim zajednicama da prihvate zdrav način života.

2007 – RAZVOJ SATELITSKIH GB ŠKOLA U KALIFORNIJI, SAD

Kada se Grejsi Bara Amerika uspostavila kao GB sedište, mnogi GB crni pojasevi nastanili su se u školi da bi se sastali i učili od majstora Karlosa i njegovog tima instruktora. Kako su školski sistemi nastave i upravljanja postali dobro dokumentovani, došlo je vreme da se počne replicirati tA školu u drugim gradovima u regionu. Okolni gradovi kao što su Santa Ana, Kosta Mesa, Hantington Bič, Jorba Linda, San Klemente, Garden Grove i mnogi drugi su izabrani od strane crnih pojaseva, da osnuju sopstvene škole.

Danas postoji nekoliko desetina Grejsi Baha škola  koje se međusobno podržavaju i šire džiu-džicu u regionu. Baš kao što je evoluiralo unutar Bahe , škole instruktori i učenici imaće koristi od međusobnih napora u uvođenju džiu-džicua u nove zajednice, obezbeđujući volonterske projekte u lokalnim školama i obuku za predstojeće turnire.

2010 – GRACIE BARRA KREĆE SA FRANŠIZOM

,,Jedna škola u svakom gradu sveta“, rekao je majstor Karlos Grejsi mlađi na kraju jednog od najvažnijih sastanaka instruktora Grejsi Bara održanog u našem sedištu u Irvajnu, Kalifornija u martu 2010.

Iako ova vizija danas može zvučati ambiciozno, čitava naša organizacija i njeni ljudi se prilagođavaju u potrazi za ovim ciljem u godinama koje dolaze. Gracie Barra tim je posvećen donošenju veštine džiu-džicua stotinama hiljada ljudi širom sveta kroz kvalifikovane instruktore.

Osnivanje GB programa franšizinga 2010. godine bilo je jedno od najvažnijih dostignuća u našoj novijoj istoriji. Kroz sisteme i alate ovog programa u prilici smo da pružimo vrstu podrške GB školama i instruktorima koja je potrebna stotinama ljudi u njihovim zajednicama sa džiu-džicu stilom života.

Gracie Barra franšizni program je započeo u Kaliforniji i sada je dostupan širom Sveta. Gracie Barra je posvećena svom nastojanju da proširi svoj domet širom sveta.