Jiu-Jitsu je samoodbrambena veština koja koristi principe poluga, uglova, pritiska i momentuma kao i poznavanje ljudske anatomije kako bi se postiglo nenasilno primoravanje protivnika na predaju.
Jiu-Jitsu je fokusiran na skraćivanje distance i bliski kontakt, tehnike kontrole i primene gušenja i manipulacija zglobova.

Naziv Jiu-Jitsu potiče od japanskih reči “JU“ što znači NEŽAN i reči “JUTSU“ što znači UMETNOST pa je u bukvalnom prevodu značenje NEŽNA UMETNOST tj. NEŽNA VEŠTINA.
U praksi, NEŽNA VEŠTINA se odnosi na to da kad su pravilno i u pravom momentu primenjeni, ne koriste snagu ekvivalentnu snazi napadača.
Primena principa NEŽNE VEŠTINE čini da borci koji su fizički slabiji ostanu konkurentni fizički jačim protivnicima.

Jiu-Jitsu je kreiran u borbi! Nastao je kao potreba idejnih tvoraca veštine da se kao fizički slabiji borci suprostave znatno jačim i najefikasnijim i najbezbednijim načinom privedu borbu-sukob kraju u svoju korist.

U momentu osnivanja, osnivač majstor Carlos Gracie Sr. i njegova braća su koristili japanski Judo u borbama sa znatno težim protivnicima(uglavnom bokseri i rvači) u borbama koje su bile otvorenije sa pravilima (udarcima). Te borbe su uglavnom gubili jer nisu uspevali da primene principe naučene iz Džudo-a sa izrazito jačim protivnicima.

Koristeći tehnike i principe raznih veština, intuitivne pokrete koji podsećaju na kretanje životinja i menjajući ih vremenom uz pomoć iskustva koja su izvlačili iz borbi koje su gubili, nastala je veština koja je bila drugačija od drugih do tada a koja je postala nepobediva i vremenom je nazvali Jiu-Jitsu(brazilski)!

U svom jezgru, Jiu-Jitsu je samoodbrambena veština.
Kada bi se praktikovala kao kada je nastala, većini ljudi ne bi bilo nikakve razlike u odnosu na ono što se danas zove MMA.
Međutim, da bi svako mogao da bezbedno vežba i praktikuje Jiu-Jitsu, vremenom su ustanovljena određena pravila koja se najviše tiču bezbednosti vežbača.
Ta pravila su kasnije dupunjavana kako bi se učili principi i način-taktika kako se vodi borba a iz čega je na kraju proizišao Jiu-Jitsu sport tj. sportski način vežbanja Jiu-Jitsu-a.
Sportski način uključuje sportsku etiku kao i skup pravila borbe koja čine vežbače i takmičare bezbednim uz poštovanje principa sportske borbe.
Način na koji vežbamo sportsku borbu uz primenu sistema bodovanja je način koji nas uči da primenimo veštinu i u momentu samoodbrane(realne borbe).

Taj način je ono što razlikuje Jiu-Jitsu od drugih boričačkih veština.

Odmah i sad. Ako se treniranje započne posle navršene 8 godine života, mogu se očekivati razultati na sportsko-takmičarskom planu i karijera u sportu međutim to nije primarni cilj Jiu-Jitsu-a.

Primarni cilj je da se nauče principi veštine ali da se vremenom usavršavaju.

Nije dovoljno naučiti osnovne principe borbe a da se ne testiraju u borbi.

Jiu-Jitsu nas uči da bez testiranja ne možemo zaista naučiti da se borimo a još manje da primenjeno znanje upotrebimo.

Potrebno je dosta vremena za to ali prednosti borbi na svakom treningu (od momenta kada je vežbač spreman da krene sa sparinzima) čine da vežbači za relativno kratko vreme mogu da primene naučeno, posebno u samoodbrambenim situacijama.

Stoga ne postoji idealno vreme već idealni momenat a to je uvek želja da se započne nešto novo u životu što će isti promeniti na daleko bolje i kvalitetnije u svakom pogledu što daleko prevazilazi samo fizički fokus.

Visoka Jiu-Jitsu zvanja nose ljudi koji su ista zaslužili godinama treniranja pa i takmičenjima a ta zvanja se izuzetno poštuju zbog žrtvi i upornosti ka tom cilju. Jednako bitno kao što je stremiti ka crnom pojasu je svaki trening, konstantost i istrajnost u tome.

Ako želite da naučite morate da dođete, probate i istrajete i onda kada svi oko vas odustanu.

Nakon zagrevanja, koje traje 7-10min. gde se pažnja posvećuje funkcionalnim vežbama, članovi imaju pauzu od 2 min koju iskorišćavaju da poprave opremu i osveže se vodom. 

Drugi deo treninga se koristi za uvežbavanje tehnika i taktika kroz stvaranje određenih motornih i mišićnih memorija tela kroz razumevanje, uvežbavanje tj. često ponavljanje. 

Intenzitet ovog dela treninga određuju sami članovi i obično se na osnovu toga i uparuju sa sebi sličnima. Drugi deo traje od 20-30min.

Treći deo treninga je rezervisan za situacione sparinge gde svi članovi u skladu sa zadacima koje trener odredi imaju zadatak da probaju da u borbi upotrebe naučeno. Borba je strogo kontrolisana zadacima i pravilima bezbednosti pa je bezbednost na višem nivou. 

Poslednji deo treninga je sparing. Sparing je ujedno i najzanimljiviji deo treninga svakog člana jer služi da se u borbi isproba sve naučeno na treninzima.

Naša metoda rada je takva da ne dopušta početnicima da sparinguju prva tri meseca ili sve dok ne osete samopouzdanje da isto probaju ali u momentu kada su naučili nešto za šta misle da znaju i mogu da primene u borbi.

Tada im se dodeljuje jedan od viših pojaseva koji ih pažljivo uvodi u sparing sa ozbiljnim akcentom na bezbednost samog člana. Nakon toga, članovi nastavljaju sa sparinzima po slobodnoj volji.

Bez obzira što je borba kontrolisana strogim pravilima bezbednosti, članovi se ponekad osete ugroženo na način na koji još ne znaju da kontrolišu i u afektu znaju da povrede sebe ili druge. Stoga je pravilo o ne sparingovanju od samog početka izuzetno strogo u našem klubu. 

Svaka fizička aktivnosti je dobra za psihofizičko stanje čoveka.

Obzirom da je Jiu-Jitsu specifičan jer koristi principe koji nisu toliko poznati drugim fizičkim aktivnostima, ne postoji idealna priprema osim samog vežbanja Jiu-Jitsu-a.

Atlete koje se priključe treniranju doživljavaju privikavanje na napor treniranja jednako kao i oni koji se priključe nespremni.

Nema potrebe da se pripremate za početak treniranja. To dolazi treningom.

Svako ko trenira Jiu-Jitsu istovremeno gradi svoje telo i duh a vremenom reguliše stanje tela na najbolji mogući način koji im je potreban za funkcionisanje u svakodnevici.

Ne. Takmičenja nisu obavezna niti treba da budu. Ona su jedan od alata koje koristimo da bi se usavršili i ostali oštri u umu i telu. Takmičenja nam služe da se popravimo i usavršimo kao borci i svakom vežbaču se savetuje da barem jednom (kada budu spremni za to) probaju da se takmiče jer jedan bitan deo shvatanja veštine borbe upravo leži u tome ali ni u kom slučaju ne mora biti obaveza niti cilj. Najbitniji deo Jiu-Jitsu-a je trening a sve ostalo se može vremenom uklopiti u cilju usavršavanja veštine.

Ne. Jiu-Jitsu se može uvek vežbati kao sport i ne mora se ići dalje od toga. Međutim, naprednijim vežbačima i takmičarima se savetuje da se u jednom momentu ( minimum nakon 3-4god. treniranja Jiu-Jitsu-a) usavrše i u MMA sa posebnim akcentom na udarce i taktiku MMA borbi. Svakako to nije uslov ni za koga tako da se svima uvek ostavlja izbor u tom smeru.

Dobra volja! Morate imati volje i želje da bi se krenulo sa treninzima jer niko drugi to ne može da vam usadi. Za sve ostalo će se Jiu-Jitsu pobrinuti. Jiu-Jitsu je univerzalni jezik kojim svi vežbači razgovaraju i u toku treninga a posebno sparingom nestaju sve tajne među nama i vidi se transparentno kakav je ko. Veština je takva da svako uvek pronađe svoje mesto a od svih ostalih dobije podršku u tome da to samo bude polazna tačka u njihovom unapređivanju sebe u svakom smislu. Niko nikada nije ostao isti od momenta kada su započeli svoje treniranje već su se promenili na bolje u svakom smislu a od svih drugih vežbača su dobili svu podršku u tome. Kako su vas podržali u tome kad ste započinjali tako ćete i vi druge kada budete iskusniji.

Šorc(donji deo trenerke), majica, papuče i flaša sa vodom za početak. U momentu kada krenete sa sparinzima i guma za zube. Nakon maximum mesec dana od početka treniranja, svima se savetuje i daje sugestija da se nabavi i Gi(kimono). Sa Gi-em se počinje ozbiljno učiti Jiu-Jitsu jer sa hvatovima koji omogućavaju protivnicima da vas lakše kontorlišu kao i povećanjem trenja između vas i protivnika i otežanog kretanja se zaista počinje učiti Jiu-Jitsu . Bezizlazne situacije u kojima se budete nalazili će vas naučiti kako da iste, vremenom prestanu da postoje a kasnije i da ih uvrstite u svoj arsenal znanja.

Kao u svakom sportu postoje. Od vas samih zavisi da li ćete biti povređeni ili ne. Intenzitet treniranja sami vežbači kontrolišu brzinom, fokusom, raspoloženjem, umorom ali i namerom. Ovaj način umerenog intenziteta sa uči vremenom tako da je potrebno svoje ambicije i želje staviti na drugo mesto u početku a fokus ka učenju i razumevanju veštine na prvo. Najčešće povrede se dešavaju upravo kada ove stvari nisu na svojim mestima ili se ne shvate na vreme.

Jiu-Jitsu je delom rvačka disciplina koja zahteva kontakt dva vežbača stoga je bitno da intenzitet vežbanja bude umeren kako ne bi došlo do korišćenja prevelike sile koja bez kontrole može dovesti do ozbiljnijih povreda ili lošeg odnosa među vežbačima što može loše uticati na atmosferu na treningu. Takođe higijena je izuzetno bitna ! Na trening se ne dolazi neuredne higijene u bilo kom smislu. Budite uredni, čisti, uredno isečenih noktiju kako ne bi povredili sebe i druge. čistih i opranih stopala kada ulazite na strunjače jer tu gde gazite stavljaćete lice ostatak treninga kao i svi ostali vežbači. Koristite posebne papuče za trening za sve osim dok ste na strunjačama. Ne izlazite sa strunjača bosi do wc-a jer je to put do prenošenja bakterija kako na strunjače tako i na druge vežbače. Perite vaše gume za zube redovno i menjajte ih što češće ukoliko ne želite problem sa higijenom usta. Perite vašu opremu nakon svakog treninga da se ne bi stvarale bakterije i paraziti koje vas i druge mogu udaljiti sa treninga na duže vreme.
Ako vidite bilo kakvu promenu na koži u vidu osipa odmah prijavite treneru na inspekciju . Ako dobijete gljivice bilo gde na telu, nemojte trenirati sve dok se ne izlečite. Gljivice su prenosne i budite odgovorni kako za sebe tako i druge. One su uzrok udaljavanja sa treninga na duže vreme stoga preduzmite sve mere u edukaciji kako se one nikada ne bi pojavile . Nemojte dolaziti na treninge bolesni. Nećete se izlečiti probijanjem znoja…Narušićete još više vaš imunitet i zaraziti druge oko sebe. Budite odgovorni!

Konstantnost je jedina tajna Jiu-Jitsu-a . Ne postoji stagnacija tj. usporenost napretka. Sve u svoje vreme za svakog. Svako je individua za sebe i ima svoj tempo napretka. Mozgu treba vreme da procesuira naučeno i prenese na telo kako bi funkcionisali bolje i razmišljali i delovali brže i tečnije. Za to je potrebno vreme koje nekada vežbačima izgleda kao stagnacija ali to nije tako. Upravo ta stagnacija znači da je došlo vreme da se naučeno i zadrži u vama. Dosta vežbača ima ogromnu želju da što pre dođe do određenog nivoa i na tom putu forsira brojem treninga svoje telo i duh. Jiu-Jitsu traži vreme koje koristi za učenje i ono se ne može ubrzati bez posledica. Budite uvek svesni toga. Najbitnija stvar je da uživate u treninzima i Jiu-Jitsu-u i da doživite borbu kao neprestano usavršavanje sebe kao borca i tome nema kraja…ali baš zbog toga je izazovno i prosvetljujuće za svakog. Ako budete stremili ka određenom cilju koji je nedostižan za vas i nerealni u očekivanjima,vođeni ambicijama i bićete nesrećni jer niste još stigli tamo gde ste naumili. Umesto toga budite uvek kao kada ste prvi put došli na trening, željni znanja i puni entuzijazma i vaš napredak će uvek biti očigledan a vi zadovoljni i srećni zbog toga kakvim vas je BJJ iznova izgradio!