Sjajan način da telo dovedete u formu,  povećate samopouzdanje i veoma je zabavno – Milica Ćosić

Kada sam pre godinu dana poželela da se bavim nekim sportom, saznala sam da u mom gradu postoji klub u kome se trenira Brazilski Jiu Jitsu. U početku nisam znala na kojim principima se zasniva ova borilačka veština ali me je sam naziv zainteresovao pa sam posle raznih borbi i spotova o BJJ-u odgledanih na internetu odlučila da počnem da treniram.
Brazilski Jiu Jitsu je južnoamerička varijanta tradicionalne, japanske džu džice ali razvijena i osavremena od strane braće Carlosa i Helio Gracie-a. Japanski imigranti su početkom 20. veka sa sobom doneli i džu džicu i džudo u Brazil i počeli da pored Japanaca podučavaju i Brazilce. U ovom sportu se veći deo borbe odigrava u parteru(na tlu) gde je cilj napraviti polugu na ruci, nozi ili gušiti protivnika i tako ga primorati da preda meč. Meni kao devojci to pogotovo odgovara jer nema udaraca.
Na početku treninga je jako važno da se dobro zagreju svi delovi tela kako ne bi doslo do povrede. Tih dvadesetak minuta iskoristimo da uradimo vežbe koje će nam kasnije pomoći da budemo elastičniji i da lakše savladamo novu tehniku. Nakon toga trener nam objašnjava tehniku posebno ističući detalje na koje treba da obratimo pažnju, zatim radimo varijacije na tehniku u zavisnosti od situacije u kojoj se nađemo i od protivnikove reakcije. U parovima uvežbavamo tehnike nakon čega radimo sparing mečeve tako što na svakih 5 minuta menjamo protivnika. To je ujedno i najzanimljiviji deo treninga jer nas podstiče da budemo kreativni i da unapred planiramo svaki pokret. Ne kaže se bez razloga da je Jiu Jitsu poput ljudskog šaha. Nakon 1,5 časovnog treninga uvek nam ostane vremena da porazgovaramo sa trenerom o nedoumicama vezanim za same aktivnosti sa treninga. Na treningu je odlična atmosfera, iskusniji članovi uvek pomažu novajlijama da se uklope i da brže napreduju. U klubu sam stekla mnogo prijatelja sa kojim se družim i privatno.
Ako vam ne smeta da se sa nekim rvate odmah nakon što ste ga upoznali i želite da naučite tehnike samoodbrane, BJJ je prava stvar za vas. To nije samo sjajan način da celo telo dovedete u formu, takođe je praktično, povećava samopouzdanje i veoma je zabavno.
– Milica Ćosić

Brazilski Jiu Jitsu pravi živote! – Duška Berghauer

Kada nekome sa strane kažeš  „Brazilski Jiu Jitsu mi je promenio  život“ , pomisliće da te je obuzela trenutna strast prema sportu i neće razumeti. Što se mene tiče Brazilski Jiu Jitsu mi je doslovno promenio  život a evo i zašto…
Pre BJJ sam trenirala Barra Fit(fitness program Grejsi Bahe) i bila zadovoljna što sam dovela svoje telo u formu koju sam želela. Obzirom da mi je ogromna podrška u toj za mene velikoj promeni života (pričamo o nezdravoj ishrani, bez bilo kakvog bavljenja sportom deceniju unazad) bio upravo trener Danijel, zanimalo me zašto baš toliko voli taj sport, po čemu je poseban i drugačiji od svega ostalog…
Kada počneš da treniraš BJJ, počinje malo po malo da te uzima pod svoje u najboljem mogućem smislu. Želiš da imaš zdrave navike da bi mogao da budeš što zdraviji, jači i bolji kako bi mogao što lakše i bolje da treniraš.
Za razliku od bilo kojeg drugog sporta – najbolja stvar u Brazilskoj Jiu Jitsi je što dok ti snaži telo jača te i psihički tako da budeš spreman da se suočiš sa bilo kakvim problemima koje ti donosi život. Povećava samopouzdanje, čini te mnogo zadovoljnijim. Tome svedoče nasmejana lica sa kraja svakog našeg treninga  a radi se o ljudima sa najrazličitijih strana i osobinama, koje je spojila ljubav prema ovom sportu.
Lepota Brazilske Jiu Jitse definitivno leži u tome što je ovo zaista sport za svakoga – dakle nije samo fraza koja se izgovara. Svako ima svoje mesto u njemu bez obzira da li želi da se takmiči, nauči samoodbranu, rekreira ili bavi sa ovim u životu. Pogotovo što ne postoji limit u godinama koji te ograničava. Mnogi su me pitali šta ja tražim sad u nekoj borilačkoj veštini u četvrtoj deceniji života!? Činjenica je da malo stvari na svetu može da se uporedi sa ovim i čini me zaista srećnom.
Mesec dana posle mog početka treninga i mojih troje klinaca je krenulo da trenira BJJ, gde kroz igru i zabavu uče po meni najznačajniju borilačku veštinu i samoodbranu. Obzirom da svet u kome naša deca odrastaju je prilično surov i nimalo naivan, BJJ će im pomoći da budu spremni za njega u svakom pogledu  – osnažiće im samopouzdanje , uči ih disciplini i koncentraciji a što je najbitnije – znaće da se odbrane! Zahvaljujući neverovatno strpljivim trenerima Danijelu i Milošu, moja deca jedva čekaju treninge, vole ih i zabavno im je. Sada traže da se igramo i vežbamo bez obzira gde se nalazimo – u sobi ili na livadi.
Ogromno hvala dugujem našem treneru, Danijelu Brajčiću , koji je bio uz mene u najtežim trenicima odustajanja i premišljanja kao i mojoj ekipi sa treninga koja je bila neverovatna podrška.
BJJ je postao sastavni deo života mene i moje dece i planiramo još dugo da ostane tako!
Još jedna bitna stvar kod BJJ-a je što ga ne možeš objasniti onome ko ga nije doživeo, tako da bi preporučila svima da ga probaju i garantujem da se neće pokajati!
– Duška Berghauer

Jiu Jitsu menja živote ! Nenad Rajković

Većina ljudi dobar deo dana provodi sedeći ispred računara u kolima…  Vodimo nekvalitetan život, loša ishrana,  loše životne navike uopšte koje kao krajnji rezultat imaju sistemske bolesti tipa holesterol, dijabetis itd.
Danas je normalno da ste pod stresom iako nemate osnova za to.  Malodušnost, nezadovoljstvo i  „smorenost“ su postali nametnute društvene norme…
Kada sam prvi put došao na trening BJJ-a,  nemo sam posmatrao šta se dešava na tatamiju.
Iako se celog života bavim sportom ono što sam tamo video nimalo mi nije delovalo lako, naprotiv. Gracie Barra ekipa je taj trening radila tzv „easy roll“, drugim rečima, ceo trenig tj. 2 sata se radio lagani sparing.  Borba u parteru, tranzicije, u jednom trenutku ste u lošoj poziciji u sledećem ste u odličnoj i samo od vas zavisi da li ćete je zadržati ili ne. Nema puno priče, pozdravite se sa sparing partnerom i počinje rolanje.  Atmosfera prijateljska i radna. Prvo što sam pomislio je da ja to neću moći, dva sata sparinga, mnogo je to realno, mislim, treba raditi osam sati na poslu i posle toga dva sata sparinga… Ono što me je ipak opredelilo da probam je krajnje opuštena atmosfera na treningu i članovi kluba kao porodica, bezrezervna podrška, razumevanje i nesebična razmena znanja.
U tom tenutku nisam ni sanjao da ću nakon dva meseca treninga steći toliko prijatelja, onih pravih iskrenih koji puno daju a ništa ne traže, da je ono što mi je delovalo teško i naporno zapravo skup prirodnih pokreta koji se sa lakoćom izvode, da ću smršati 5 kg i nakon dužeg vremena biti zadovljan svojim izgledom, da ću se loše osećati svaki put kad ne stignem na trening., da ne odem na trening zbog mrzovolje ili bilo kog drugog  razloga ne postoji kao opcija, da ću biti ohrabrivan od strane trenera i cele moje BJJ porodice da se takmičim na prvom sledećem takmičenju a verujte mi, nemam nameru da sedim kod kuće dok članovi moje porodice ostavljau srce na tatamiju, ostaviću ga i ja i uradiću sve da ih ne osramotim…
Ovo pišem zbog ljudi koji su zaboravili da život čine male stvari. Rešenje je tu pored Vas. Izadjite iz Vaše zone komfora, obucite kimono i dodjite da budete deo naše velike Gracie Barra porodice. Sreća se ne može kupiti ili platiti ali zato možete platiti časove BJJ-a koji će Vas svakako učiniti srećnim.
– Nenad Rajković

Kako sam uopšte dospeo u BJJ? – Dragan Pešić

Čini mi se u decembru 2003. godine bio sam na straži u kasarni Vrbas u Banja Luci.
Tada sam sa zanosom i velikom posvećenosti trenirao kik boks i moj trener koji je tada bio kapetan me pozove u ranim jutarnjim satima da gledamo PRIDEFC.
Tada sam prvi put video čari borbe u parteru. Objašnjavao sam svom kapetanu i treneru kako mi je dosadno kako se ovako mrcvare po podu i kako baš malo udaraca ima na tlu i kako se svi nešto kao „dave“ . Kapetan je strpljivo pojašnjavao izvlačenja, pozicije gušenja i tada prestrašni armbar i onako u uniformi u čizmama u 4 ujutro smo ležali na podu dežurane i simulirali meč za mečom.
A onda je usledio bum! U ring je ušao Royce Gracie sa sve kimonom a za njim Kazushi Sakuraba. Nadobudno rekoh treneru/kapetanu „šta ovaj glumi sa kimonom u ringu?“ I dok je Sakuraba radio GNP na Rojsu, Rojs izvuče kimono iz pojasa i prebaci ga preko Sakurabinih ruku i blokira mu zamahe sa kimonom, podiže kolena na Sakurabine bicepse, zarola se i prebaci se u dominantnu poziciju ! Rekoh treneru sa onim sjajećim očima “Hoću da znam ovo!“
Na žalost u Banjoj Luci su postojali samo tradicionalni Jiu Jitsu i džudo klubovi. Nekako mi je Tradicionalni JJ bio najverodostojniji iz moje tadašnje perspektive i počeh da radim tradicionalni/japanski JJ.
Trenirao sam vredno i učio kako da koristim čari kimona…,a zatim sam osvojio jednu medalju, pa drugu, ….pa trinaestu i četrnaestu…!
Godine 2005. Igrom slučaja se nađem u Belgiji i u jednom gradiću Leuvenu vidim prvi put Grappling školu. Uđem stidljivo, presvučem se i pokušam.  3 dana kasnije na predlog te Grapp škole trenera Briss Van Der Vijka, nađem se na tatamiju na evropskom MMA Prvenstvu za juniore. Pravila su tada bila da su u stojećem stavu dozvoljeni svi udarci, a na zemlji samo roll i završnice. Nakon dve pobede koje sam ostvario upravo završnicama u finalu izgubim teškim nokautom. I naprasno se prepadnem da sam počeo da gubim osećaj za stand up borbu i kada sam se vratio kući prestanem da treniram JJ i vratim se kik boksu. Iako sam i dalje želeo da učim i treniram BJJ, u Republici Srpskoj nisam mogao.
Te 2008. Godine na poziv prijatelja iz Makedonije danas uspešnog BJJ trenera Ivice Aleksovskog dođem da treniram u Makedoniju i naprosto se zaljubim u sam BJJ princip i način rada. Na žalost ponovo sam morao nazad kući u Banja Luku. Bilo mi je muka od silnih gledanja Youtube BJJ instrukcionala i nenapredovanja i tapkanja u mestu. Ali sam čvrsto odlučio i uz staru izreku „Ako neće Muhamed bregu, hoće breg Muhamedu!“
Gde god u okruženju je bilo prilike da odem na seminar ili ikakav BJJ trening, odlazio sam učio, iz dana u dan napredovao i edukovao se. Bilo je jako teško i finansijski i organizaciono jer sam morao da radim i hranim porodicu.Ipak sam se nekako snalazio i putovao i učio.
Vremenom sam počeo upoznavati divne ljude u svetu BJJ-a Jorge Perreiru, Luiz Palhareša, Ivana Milcheva, Danijela Brajčića, Martina Mihajlova, Tom Harrisa i na kraju sam uspeo trenirati i sa BJJ legendom Braulio Estimom.
Pošto sam oduvek želeo da se bavim sa MMA i nikada nisam imao vremena da se samo posvetim BJJ, svoje MMA mečeve sam počeo da dobijam upravo zahvaljujući BJJ-u sa onim na početku pomenutim prestrašnim amrbarom Jkoji sam isforsirao i izdrilao do malog savršenstva.
No konstantno sam želeo da se okušam na BJJ borilištu. I 2013. Godine po prvi put sam obukao BJJ kimono i stao na tatami na jednom velikom internacionalnom takmičenju i osvojio prvu medalju u istoriji BJJ-a u Republici Srpskoj.
Danas 9 godina nakon početaka sa ponosom ističem da sam deo jedne velike i divne porodice Gracie Barra Serbia i da sam počastvovan što sam na predlog mog mentora Dani Brajčića od njegovog mentora Mestre Max Carvalha nagrađen plavim pojasem.
Iako 9 godina od početaka svestan sam da ću još mnogo mnogo morati da radim, učim i usavršavam se i dokazujem najviše sebi. Za mene je BJJ jedan divan okean, a ja malo biće sa maskom na glavi koje tek čeka da zaroni i vidi raskošni BJJ svet pod vodom koji sam mogao da osetim samo na YT instrukcionalima…a sada ih mogu dodirnuti lično.
Nekada me nerviralo kada vidim da ljudi toliko forsiraju BJJ kao način života i govore samo o tome a onda sam zaista počeo da ih razumem BJJ jeste način života, način disanja punim plućima sa ljudima koji te guše, koje ti daviš,  koji te lome i kojima ti izvrćeš ekstremitete i ti ih voliš zbog toga jer su to tvoji prijatelji sa kojima trošiš svoje osmehe, svoj znoj, i svoje vreme.
BJJ for life !!!
– Dragan Pešić