PRAVILA BORBE

Često pitanje početnika (pa i iskusnijih) je po čemu se BJJ borba razlikuje od drugihi veština i posebno Džudo-a, obzirom da su ove veštine poprilično slične u smislu tehnika, uniformi, okruženja sportskih borbi i sl.

Moramo napomenuti da se razlikuju: borilačke veštine (samoodbrana) i sportske borbe (definisane pravilima borbe i sportskom etikom).

Borilačke veštine poredimo sa samoodbranom dok sportske discipline nazivamo sportom. To su različiti pojmovi i tako ih treba tretirati osim kada se između njih formira spona koji omogućuje konstanto treniranje samoodbrane u sportu (MMA, BJJ..).

Borilačke veštine koje se uvežbavaju bez borbi ili sportskih borbi (sparinzi, takmičenja) nemaju realan osećaj stresa koji je neophodan za samoodbranu. Vežbanje borbi bez pravila je kratkoročno i usled izuzetnog stresa koji se doživljava, menja ličnost i svakodnevnicu i teško se kontroliše u skladu sa današnjim društvom. Zbog toga, sportske borbe su daleko blaže i lakše se usklađuju sa funkcionisanjem u društvu ili profesionalnim opredeljenjem današnjice usled daleko manjeg stresa koji se doživljava svakodnevnim upražnjavanjem.

Obzirom da su BJJ i Džudo skoro pa iste discipline, umesto da BJJ poredimo sa drugima, bavićemo se poređenjem sa najsličnijom tj. Džudo-om.

Najveća razlika između Džudo-a i BJJ-a je koncept sportske borbe. Od kad je Džudo postao Olimpijska disciplina, pravila sportskih borbi su se prilagođavala kako bi između ostalog zadržala popularnost i publiku a samim tim se zadržao na OI. Time se izgubio ogroman i ključan deo sportske borbe koji ga čini funkcionalnim u samoodbrambenom delu tj. veštini. Korak dalje, zvanična IJF Federacija je zabranila svojim takmičarima da treniraju BJJ. Ne kažemo da je pogrešno u smislu takmičarskih rezultata, već da se nekada pogrešno tumači od strane vežbača koji još nisu započeli svoja usmeravanja ka Olimpijskom ciklusu ili uopšte nisu zainteresovani da se posvete istom tj. unapređivanju svojih borbenih sposobnosti.

Obzirom da Olimpijski sport radi najviših rezultata svo vreme takmičarima nameće način treniranja na način da nemaju vremena da svoje znanje produbljuju u Džudo veštini već samo da unapređuju svoju formu i iskustva u sportskim Džudo borbama, vremenom je izgubio značaj u smislu samoodbrane. Daleko od toga da su dobri džudisti nesposobni da odbrane, naprotiv! Međutim, sportska pravila borbe ne dozvoljavaju džudistima da se upuste u sportske borbe dalje u pravcu realnih situacija pa samim tim njihovo samopouzdanje u tom smislu nije na nivou njihovih rezultata a samim tim njihovo unapređivanje van Džudo-a je svedeno samo na pokušaje pojedinaca koji to požele ili vide vrednost toga.

Ono što su Carlos Gracie Sr., Helio Gracie i kasnije njihovi naslednici Rolls, Carlos Gracie Jr., Rikson i dr. učinili sa stvaranjem pravila borbe, prevazilazi očekivanja prosečnog BJJ vežbača danas. Upravo je to treniranje pa i takmičenje u drugim discipliinama dovelo do spoznaje vrednosti i kasnije načina da se treniranjem sportskog BJJ-a zapravo trenira samoodbrana. Upravo to omogućuje BJJ vežbačima da budu izuzetno kompetativni kako u svom sportu tako i drugim sportskim disciplinama!

BJJ kao sportska disciplina ima nešto što se zove progresivno bodovanje. To je bodovanje osmišnjeno tako da vežbajući sportsku borbu, vežbamo borbu u realnim situacijama.

Progresivno bodovanje vodi borce sportske borbe u smeru samoodbrane tj. realniih situacija. Kako nas realna borba dovodi u bolje situacije od naših protivnika tako dobiijamo više bodova u sportskoj borbi. Kako se napreduje u sportskoj borbi tako se povećava pojedinačno bodovanje svakog poteza (bacanje-rušenje 2poena, prolazak garda 3 poena, maunt 4 poena itd.). Drugim rečima, kako se napreduje u borbi tako se povećava prednost unutar vremenskog okvira koji je važan iz prostog razloga kako bi naučili da nemamo beskonačno energije i da moramo da je štedimo u borbi. Ovaj način uvežbavanja omogućuje vežbačima da direktno uvežbavaju same tehnike i njihovu efikasnost a indirektno da teže pozicijama koje im omogućavaju da nastave borbu u bezbednijim i efikasnijim okruženjima za njih. Prolazak kroz ovakav način treniranja i sportskih borbi je izuzetno neprijatan ali neophodan kako bi se osetila borba onakva kakva i jeste-neprijatna.

Upravo ovo i čini samoodbranu onim što treba da bude a to nisu tehnike već konstantno uvežbavanje a što duži boravak u neprijatnim situacijama kako bi one prestale da postoje i kako bi vežbači bili u stanju da ih repliciraju ako se ikada nađu u njima. Ovom logikom su kursevi samoodbrana apsolutno besmisleni jer osim što daju informaciju kako se odbraniti, ne daju najvažnije a bez čega je sve neupotrebljivo a to je upravo boravak u neprijatnim situacijama i rutina konstantnog uvežbavanja kroz razne neprijatnosti koje se doživljavaju u tom procesu.

Samoodbrana se konstantno uvežbava i upravo je način sportske borbe idealan za to jer je zanimljiv, dinamičan i vođen sportskom etikom radi bezbednosti i istrajnosti u svakom pogledu.

Ideja da neko zna i može da se fizički odbrani u neprijatnim situacijama zaista pruža samopouzdanje i dobar osećaj međutim ukoliko niste konstantno aktivni u tome teško da možete znati koje su vaše realne mogućnosti i očekivanja u skladu sa trenutnom situacijom u kojoj ste se našli ili da odredite da li su pregovori bolji od fizičke odbrane jer je zaista teško kontroliisati sebe slabim telom i duhom. 

Ovaj sistem bodovanja je osmišljen tako da posebno početnicima pruži mogućnost kreiranja navika i podsvesnih radnji kako bi bili u mogućnosti da na svakom treningu, unutar sportske borbe, budu u mogućnosti da istovremeno vežbaju i samoodbranu. To je verovatno jedna od najvećih prednosti BJJ-a u odnosu na druge borilačke sisteme.

Zbog ovog načina bodovanja i vežbanja veštine ideja osnivača je bila da svi vežbači vremenom postaju kompletni borci a ne samo borci koji udovoljavaju publici s nesposobni u realnosti.

Stav i način poduke unutar naše škole Gracie Barra Belgrade je takav da naši učenici vežbaju isključivo po ovim konceptima, usmereni na razvoj kroz pravila borbe koje prepisuju dve najveće svetske Jiu-Jitsu Federacije čija pravila radi lakšeg snalaženja linkujemo u same nazive Federacija (klikom na imena Federacija se mogu pročitati).

IBJJF - Internation Brazilian Jiu-Jitsu Federation

UAEJJF - AJP Tour -Federacija u okviru koja se najviše takmičimo i beležimo zapažene rezultate 

 

Autorski tekst - Danijel Brajčić