Istorija veštine

ŠTA JE BRAZILSKI DŽIU DŽICU I KAKO JE NASTAO?

• Veštiinu nisu izmislili Brazilci, postojala je mnogo pre njih. Otac kasnijeg Grejsi klana, Pai Branco (Beli otac) Carlos Gracie sr. (1902-1994) je bio Brazilac Škotskog porekla koji je naučenu veštinu Džudo transformisao u drugačiji koncept borenja (poput današnjeg MMA) i unapredio je do te mere da postane drugačija veština i nazvao je Džiu Džicu. Čak i danas, brazilci u Brazilu BJJ zovu jednostavno ''Žiu Žicu''.
• Karlos je svoje inicijalno znanje preuzeo od svog mentora Japanskog Džudiste Mitsuyo Maede (Micujo Maede) i jednog od najboljih učenika Džigoro Kana (osnivača Džuda). Obizrom da je Karlos bio nizak i samo 60kg težak a da su borbe tog vremena bile znatno slobodnije sa pravilima od današnjih a da su njegovi protivnici bili znatno teži i fizički dominantniji od njega, bilo je skoro nemoguće da u borbi bilo šta primeni od naučenog. Tada Karlos započinje proces transformacije veštine prilagođavajući je sebi i svojim mogućnostima a kasnije pomažući svojoj mlađoj braći da urade isto.
• Karlosova braća Osvaldo,Gastao, Horhe (Džordž) i kasnije Helio kao najmlađi među njima su imali više uspeha u borbama od samog Karlosa jer su imali upravo njega da ih uči i unapređuje ali svi zajedno su doprineli samom razvoju Džiu Džicua u smislu primenjivosti same veštine.
• Karlos je za razliku od sve svoje braće, video značaj praktikovanja veštine koi je bio znatno iznad samo fizičkog smisla i dalje je nastavio usavršavati kako bi bio u mogućnosti približiti veštinu najširoj populaciji. Sva braća osim Helia, koji je pratio Karlosa do samog kraja nisu delila Karlosovu viziju i krenula su svojim putevima koji su se uglavnom gasili za njima. Karlos i Helio su najzaslužnijii za sve što danas znamo o veštini i što smo uopšte u mogućnosti da istu praktikujemo.

KAKO JE DŽIU DŽICU POSTAO JEDNA OD NAJPOPULARNIJIH VEŠTINA DANAŠNJICE?

• Napustivši Brazil i otišavši u SAD, sin Helio Grejsija - Horion Grejsi je godinama pokušavao na razne načine da veštiu popularizuje većoj populaciji. Od par strunjača po garažama kuća u kojima je živeo, vremenom je došao do raznih ličnosti javnog života pa i Holivudskih glumaca.
• Prvi značajniji način tj. izazov kojim će dokazati svoju veštinu kao dominatnom u odnosu na sve ostale je u to vreme bio Gracie Garage Challenge kojim je sve Kalifornijske vežbače raznih borilačkih veština izazivao u borbi jedan na jedan. Svi izazovi su bili dobijeni u korist njegovih boraca. Horion je preslikao primer dokazivanja veštine koji je davno pre toga primenjivan u Brazilu od strane upravo od njegove braće i drugih članova džiu džicu škola.
• Horion odlučuje da taj princip izazova prenese i na Nacionalnu Televiziju SAD-a i tada organizuje prvi Ultimate Fighting Championship u gradu Denver u SAD. Horion i njegov saradnik i promoter Art Davie su objavili putem raznih medija nagradu od 50.000$ pobedniku turnira od 8 boraca koji se prijave i ceo događaj propratio najboljom produkcijom koju je mogao da plati i prodao putem pay-per-view.
• Prvi UFC  nije imao težinske kategorije i imao je samo tri pravila: 1- Nisu dozvoljena ujedanja, 2-Nije dozvoljeno da se diraju oči, 3-Nisu dovoljeni udarci u prepone. Meč je mogao da bude završen samo predajom, nokautom ili bacanjem peškira u ring članova u uglu borca. Prvu UFC borbu je sudija prekinuo za samo 26 sekundi!
• Na prvom UFC turniru, pobedu je odneo Royce Gracie, mlađi i najneiskusniji član Grejsi familije u to vreme, koji je bio potpuni autsajder sviih kladionica turnira. Royce je u oktagon(ring) ušao u kimonu (GI) ii u to vreme svet je malo znao o Džiu Džicu-u iz Brazila ali je brzo postalo jasno koliko je to dominantna veština u borbi u odnosu na druge i koliko zapravo fizički manji i slabiji borci imaju više šansi u borbi uz pravu veštinu.

KADA BJJ POSTAJE UREĐEN SPORT ?

• Prva osnovana svetska džiu džicu federacija je bila IBJJF koja organizuje prvi turnir 1996god. u Rio De Žaneiru (Rio de Janeiro) u Brazilu.
• Važnost ovog događaja je u tome što po prvi put takmičenja u ovoj veštini dobijaju svoja sportska pravila koja će dalje ujediniti i nastaviti da unapređuju džiu džicu kao sport i na taj način ga približiti najširoj populaciji i popularizovati ga daleko više nego do tada.
• Danas postoji više BJJ federacija od kojih su dve najveće IBJJF i UAEJJF. Upravo UAEJJF pokušava da BJJ uvrsti u Oliimpijske sportove i ulaže izuzetno mnogo truda i rada ali i sredstava u popularizaciju sporta u ostatak sveta van Brazila i SAD-a gde je BJJ odmah iza MMA po popularnosti.

KAKO JE DŽIU DŽICU DOŠAO DO BRAZILA ?

• Džigoro Kano (osnivač Džudo-a, 1860-1938) je usled zabrane vežbanja ratničkih veština u Japanu u vremenu razoružavanja Samuraja i transformaciije Japana, rešen da pomogne Japanskom društvu da se oporavi od lenjosti u koje je upalo zbog zabrana, shvatio kako Džiu Džicu (kasnijie Džudo) može da služi ne samo kao borbena alatka već i kao efektan način da se edukuju individue ali i kao odlična psihofizička aktivnost.
• Džigoro Kano je shvatio da to može biti moćna edukativna veština koja će pomoći ka usmerenju ljudi ka Japanskim ciljevima kao što su socijalni i ekonomski razvoj.
• Kano je uložio veliki napor da usvoji nove metode treninga i ukloni rizične borbe. Ove promene su dozvolile svima da se angažuju u bezbednim ali intenzivnim drilovima sa jakim otporom koji danas zovemo “sparing”. Ovaj pristup treningu je kreirao veoma pozitivan udar na japansko društvo. Pomogao je da Džiu Džicu povrati svoj socijalni status. Novi pristup je postao poznat tada kao Kano Džiu Džicu a kasnije kao Džudo.
• Među Kanovim sjajnim učenicima je bio i Mitsuyo Maeda. Borac kome su koristile inovacije Kanoa
  a koji je imao svoje korene u drugim školama Džiu Džicua. Maeda je imao veštine iznad proseka i bio je poslat preko okeana da pomogne u širenju Džiu Džicua različitim kulturama širom sveta. Nakon boravka u mnogim zemljama uključujući USA, Centralnu Ameriku i Evropu, Maeda je došao u Brazil 1914 godine. Tamo će kasnije upoznati momka pod imenom Carlos Gracie i posejati seme koje će Džku Džicu održati živom veštinom sve do danas.
• Džiu Džicu je u početku bila veština samo za vojnike i policiju a onda i za borce Vale Tudo-a( borba bez ili sa vrlo malo pravila, poput današnjeg MMA).
• Mitsuyu Maeda je uveo Carlos Gracie-a u Džiu Džicu u njegovoj 14 godini života. Postao je strastven učenik. Maedino učenje je imalo dubok uticaj na njegov um. Veza koju je osećao sa svojim telom svakim treningom dozvolila je Karlosu da stekne duboko shvatanje njegove prirode. Donelo mu je i osećaj mira koji nikada nije osetio do tad.
• Učiteljima borilačkih veština početkom 20og veka u Brazilu nije bilo lako da pronađu učenike jer ljudska svest o tome praktično nije postojala. Jedini ljudi koji su videli vrednost u tome šta Karlos može da ih nauči su tad bili pripadnici zakona.
• Karlos Grejsi je svoje znanje prvo preneo na braću Gastava, Osvalda i Džordža a tek kasnije i na Helio Gracie-a koji je svoje prve korake na strunjačama učio upravo od svoje starije braće.Tek kasnije nakon što su svi ostali nastavili svojim putevima je Karlos počeo da primećuje Heliov talenat i počeo da posvećuje više vremena sa njim.
• Kako bi napredovao i zaslužio pažnju svoje starije braće, naročito Karlosa, Helio je morao da istražuje alternativne metode. Njihova otkrića naglašavaju poluge i tajming ispred snage i brzine.
  Adaptacije tehnika koje su Karlos i Helio usavršavali kroz probe i testiranja sa krajnjim rezultatima i daljim usavršavanjima kroz Gracie Džiu Džicu su doveli do razvoja i savršene primene u borbi sa visokoproventnom realizacijom.
  Pod budnim okom njegovog brata, instruktora i mentora Karlosa, Helio je učestvovao u puno mečeva uključujući meč koji je trajao 3 sata i 43 minuta protiv Karlosovog bivšeg studenta, Valdemara Santane. Heliova hrabrost, upornost i disciplina pretvorila su ga u nacionalnog heroja.
• Kako je Karlos stario i postajao mnogo posvećeniji njegovim istraživanjima ishrane, vežbi i potrazi za duhovnosti, Helio je preuzeo porodičan posao i postao zaista uključen u vođenju Grejsi Džiu Džicu škole.
  U tom periodu, to je bila velika sala sa lokacijom u centru Rio De Janeira u Brazilu.
• Karlos, Gastao, Oswaldo i Helio su izgradili prvu generaciju Grejsi boraca. Iako su Karlos i Helio bili jako bliski i proveli dekade živeći i radeći zajedno, svo 4 braće su imali izuzetan doprinos razvoju Džiu Džicua u Brazilu u prvoj polovini 20og veka.
• Rolls Gracie, sin Karlosa Grejsia, bio je još jedan Džiu Džicu genije koji je dodao izuzetan doprinos veštini. Bio je veza između starog i novog modernog Džiu Džicua koji se vežba danas.
• Rolls je odigrao ključnu ulogu održavajući BJJ u Brazilu. Sedamdesetih godina zemlja je bila pod turbulentnim političkim dešavanjima ustanovljena vojnom diktaturom pa je BJJ gubio svoj uspeh jer mediji nisu promovisali sport. Koristeći svoj talenat, harizmu i liderske sposobnosti, Rolls je uticao na celu generaciju mladih ljudi u Rio De Janeiru ka treniranju BJJ-a i zdravog života.
• Rolls je počeo da trenira BJJ kada je imao 12 godina i tada je i krenuo da pomaže svom ujaku Heliu oko časova u Gracie školi. Rolls je takođe bio blizak sa Karlosom mlađim (Carlos Gracie Jr.), njegovim starijim bratom od koga je učio mnogo.
• Jako talentovan i posvećen postizanju svog punog potencijala kao borca, Rolls Gracie je takođe imao veoma otvoren um i jaku želju da uči, kako bi svoju BJJ činio sve boljim. Ono što je mnoge impresioniralo je to što nije imao samo fizičke predispozicije i oštre tehnike već i izuzetno jak karakter. Tokom svog tinejdžerskog perioda imao je prilike da poseti puno zemalja gde je učio Sambo, Džudo i rvanje grčko rimskim stilom.
• Rolls je izrastao u oštrog mladog čoveka sa sjajnom BJJ vizijom i karijerom borca sa crnim pojasom. Jedan od načina da razvije sport je bio taj da se takmiči na turnirima. 1976 godine učestvovao je na prvom turniru bez pravila (Vale-Tudo).
• Prihvatio je meč koji mu je uputio jedan karate instruktor dovodeći u pitanje efektnost BJJ-a. Svi BJJ borci su dobili mečeve protiv karatista a glavni događaj, koji je privukao najviše pažnje je borba između Rolls Gracie i Karate majstora. Borili su se nekoliko minuta nakon čega je Rolls primenio bacanje, kontrolišući leđa svog protivnika i završavajući meč gušenjem sa leđa (RNC).
• Rolls je takođe započeo svoju Gracie školu prateći obrazac koji je njegov brat Karlos započeo. Bili su bliski pa su delili istu salu za treninge. Nažalost, Rolsu je ostalo mnogo toga da uradi ali nije bio u mogućnosti sve da dovrši. Njegovo nasleđe i dalje živi u nama jer je u 31. godini života, Rolls izgubio život u nesreći u planinama Brazila.

CARLOS GRACIE JR. I GRACIE BARRA

• Karlos Grejsi mlađi, rođen je u Januaru 1956. godine i odrastao je pod jakim uticajem njegove familije boraca. Povezan sa životom i filozofijom njegovog oca Karlosa Grejsa starijeg. Odrastao je posmatrajući i učeći od najuticajnijih figura ikada, Karlosa, Helia i Rolsa.
• Najvažnije godine odrastanja Karlosa mlađeg provedene su u kući Teresopolis. Bio je to ogromnom ranč sa nekoliko soba gde su većina Karlosove i Heliove dece živela i trenirala dugo godina. Tamo je Karlos naučio kako da živi u zajednici u kojoj svi članovi moraju da se slažu i uče jedni od drugih. To je postao njegov ideal.
• Karlos mladji je stekao diplomu fakulteta “Nutrition Sciences” za jasnije razumevanje o tome kakav uticaj ima hrana na telo. Radio je pored svog starijeg brata Rolsa i svog rođaka Roriona od koga je naučio mnogo. A kada je Rorion odlučio da ide da živi u USA a Rols otvorio svoju školu u Kopakabani, Karlos je pozvan da prihvati ogovornost vođenja škole.
• Nakon 2 godine, kao jedan od glanih instruktora glavne Grejsi škole, Karlos je udružio snage sa bratom Rolsom jer je njegova škola bila bliža univerzitetu gde je studirao. Kada je Rols izgubio život, svi učenici su se sastali zajedno i zamolili ga da nastavi da ih vodi na putu koji je Rols započeo.
• Karlos ostaje u Kopakabani oko 4 godine nakon čega se odlučuje da se preseli u Barra da Tijuca, zapadnu četvrt Rio de Žaneira odakle potiče izraz “Gracie Barra”.
• Škola je na početku imala oko 20 učenika ali se brzo povećala na preko 200 članova. Gracie Barra se nakon toga preselila u veći prostor gde postoji i danas. Ta škola je bila unikatna od samog početka. Razvijao se veoma unikatan način razvijanja učenika do njihovih maksimalnih potencijala. Iako njihov glavni cilj nije bio takmičarski rezultat u Gracie Barra su nastali najveći šampioni.
• Velike atlete, doktori, inžinjeri, surferi i ljudi raznih drugih profesija, nalaze Gracie Barra školu kao prijateljsko okruženje gde se može naučiti vrhunski BJJ kao i zdrave navike i balans.
• Carlos je takođe dosta vremena posvetio Brazilskoj Džiu Džicu Federaciji. Bavio se regulisanjem sporta u Brazilu i organizacijom nacionalnih takmičenja. Njegova posvećenost rastu i organizaciji tog sporta je bila značajna za ekspanziju BJJ-a širom sveta.
• Carlos Gracie mlađi, nastavlja da bude veoma aktivan u Gracie Barra školi. Bio je u potpunosti uključen u mentorstvo i davanje direkcija GB liderskom timu napravljenom od njegovih najbližih učenika. Svako je mogao vrlo lako pronaći Karlosa kako svakodnevno trenira u GB centru. Njegova jednostavnost mu je dozvolila da se stopi sa ostalim studentima. Samo trenirano oko moglo je da ga primeti kako nosi GB uniformu sa crveno crnim pojasem oko struka. Takvu tradiciju ova škola ima i danas.
• Nadimak Karlosa mlađeg (Carlos Gracie Jr. ) bio je Karlinjos. Tako su ga zvali najbliži prijatelji i porodica.
• Karlinjos je jedno od dvadeset i jednog deteta čiji je otac osnivač brazilskog džiu-džicua Karlos Grejsi.
• Karlinjos ima troje dece, ćerku Krolinu i sinove Kajrona i Kijana. Kajron ima crni pojas pod svojim ocem i i profesor je u jednom od Grejsi Baha klubova.
• Dalji razvoj Grejsi Bahe je direktno vezan za ideju da pojedinci budu podređeni timu i da se nigde a posebno ne u nazivu ne pominje niko imenom već timom. Taj način je i danas prisutan i jedan je od specifičnosti koji nas ističe u odnosu na druge.
• GB vodi ekipa ljudi koja je usko i specifično usavršila način rada i približila svima mogućnost da podignu kvalitet svojih timova i pojedinaca koji ne treniraju direktno sa Karlinjosom niti sa drugim Majstorima veštine visokih stepena.
• Ono što je postaje specifično za GB su specijalno dizajnirani programi treniranja koji pružaju visok kvalitet napredovanja, merljivost i mogućnost da sve GB škole u svetu treniraju po istom programu istovremeno.
• GB uvodi obaveznu obnavljajuću sertifikaciju svih svojih trenera i na taj način dodatno podiže kvalitet rada unutar škola.
• Osniva se i razvija GB Wear koji proizvodi najkvalitetniju opremu koja se pažljivo dizajnira i pravi u razvojnom odeljenju koje nadgledaju izuzetno uticajni lideri GB-a.
• Organizuju se Compnet interna takmičenja svih GB škola koja se brzo šire po svim kontinentima.
• GB program Ambasadora omogućuje perpektivnim takmičarima da budu sponzorisani od strane GB-a i dalje im pomaže u njihovom razvoju.
• Profesori crni ali i niži pojasi počinju da dobijaju šanse da se zapošljavaju unutar GB škola u svetu kad se za to ukaže potreba.