Da li vaše dete zna ovo?
1. Znam kada i kako pozvati pomoć, znam brojeve hitne pomoći (194), vatrogasaca (193), policije (192).
2. Razgovaram sa svojim roditeljima o stvarima koje su mi se dogodile a koje me plaše i zbog kojih se osećam nelagodno ili tužno.
3. Znam razliku između “dobre” i “loše” tajne. Dobra tajna je zabavna i veseli nas poput iznenađenja za rođendan. Lošu tajnu je neprijatno čuvati i uznemirava nas. Takvu tajnu treba da poverimo roditeljima ili drugoj odrasloj osobi u koju imamo poverenja i to nas ne čini “izdajicama”.
4. Znam da je stranac svako koga ne poznajem dobro. Iako te ljude prepoznajem (prodavac u marketu, poštar…), sve su to stranci.
5. Stranac može biti osoba koja je ljubazna prema meni i zna moje ime ali nikada nigde sa njim ne odlazim bez prisustva roditelja. Strancima nikada ne govorim svoje puno ime, gde stanujem ili druge lične podatke.
6. Izbegavam da se potpuno sam/a igram van kuće ili na javnim mestima.
7. Kad hodam blizu puta, uvek idem stranom kojom mogu da vidim automobile koji mi dolaze u susret. Oprezan/na sam kad vidim da se neki automobil zaustavlja blizu mene. Nikad ne idem kraćim putem ako se radi o usamljenim ili napuštenim mestima.
8. Znam da ne smem da se zaustavljam pored stranaca u nepoznatim automobilima iako se stranac u automobilu može činiti kao ljubazna osoba. Ako treba da bežim, trčim u suprotnom smeru od onog kojim nepoznati automobil dolazi.
9. Ako sam u opasnosti, znam da je za mene bolje ako vičem i bežim, nego da pokušam da se sakrijem. Ako mi pristupi stranac s čudnom ili lošom namerom vikaću “upomoć”, trčati prema drugim odraslim osobama i reći im šta se događa.
10. Ako se nađem u nevolji u redu je da vičem i da se borim – treba da pokušam da učinim sve! Vikanje je najvažnije, treba da vičem; “NE”, “UPOMOĆ” ili “VATRA” – kako bi privukao/la pažnju drugih ljudi.
11. Znam da kad sam sam/a kod kuće, treba da zatvorim prozore i zaključam vrata. Ako se vratim kući, (a znam da roditelja nema) i zateknem otključana vrata ili razbijen prozor, otići ću kod osobe koju dobro poznajem ili ću se vratiti u školu i obavestiti odrasle osobe o tome što se dogodilo.
12. Ukoliko sam uplašen/a kad sam sam/a kod kuće, znam kako da nazovem roditelje ili druge osobe u koje imam poverenja.
13. Ako začujem zvono na vratima kad sam sam/a kod kuće, znam da prvo treba da upitam “Ko je?”. Nikada ne govorim da sam sam/a kod kuće i nikad ne otvaram vrata ako sam sam/a kod kuće osim kad mi roditelji kažu da će neko doći